Re­fe­ren­dum je bio, če­ka se sa­mo iz­la­zak iz uto­pi­je zva­ne Evrop­ska za­jed­ni­ca, ne­za­jed­ni­štva i dvo­stru­kih stan­dar­da.
Iz­ne­na­đe­nju ne­ma mje­sta. Sve je pri­pre­ma­no odav­no, a re­a­li­zo­va­no no­vem­bra 2010. go­di­ne, ka­da je en­gle­ska de­le­ga­ci­ja, na če­lu sa Dej­vi­dom Ka­me­ro­nom, po­sje­ti­la Ki­nu. Isto­ri­ja bi­lje­ži da je to bi­la pr­va po­sje­ta jed­nog bri­tan­skog pre­mi­je­ra naj­mno­go­ljud­ni­joj ze­mlji svi­je­ta. Tom pri­li­kom je pot­pi­san me­mo­ran­dum o fi­nan­sij­skoj sa­rad­nji iz­me­đu dvi­je ze­mlje.
Na osno­vu ovog do­ku­men­ta, Ki­ne­zi su do­bi­li pra­vo otva­ra­nja fi­li­ja­la svo­jih ba­na­ka ši­rom Bri­ta­ni­je, ali i do­zvo­lu tr­go­va­nja na­ci­o­nal­nom va­lu­tom na lon­don­skom fi­nan­sij­skom tr­ži­štu. Uz­vrat­nom po­sje­tom, ki­ne­skog pred­sjed­ni­ka Si Đin­pin­ga, ok­to­bra 2015. go­di­ne, bri­tan­ski zva­nič­ni­ci su po­tvr­di­li re­pu­ta­ci­ju fi­nan­sij­ske pre­sto­ni­ce svi­je­ta.
Ta­ko su se po­klo­pi­li fi­nan­sij­ski in­te­re­si Pe­kin­ga i Lon­do­na, po­tom će do­ći na red ki­ne­ska eko­nom­ska in­te­gra­ci­ja u svjet­sku. Bri­ta­ni­ja do­bi­ja do­dat­na sred­stva za rast svo­je po­sr­nu­le eko­no­mi­je. Bo­lje re­če­no, Ki­na je da­la Bri­ta­ni­ji šan­su da Lon­don po­no­vo za­u­zme li­der­sku po­zi­ci­ju u obla­sti svjet­skih fi­nan­si­ja.
Od­lu­ka Lon­do­na da po­sta­ne čla­ni­ca Azij­ske ban­ke, da­la je Bri­ta­ni­ji ve­li­ke pred­no­sti. Mo­der­ni­zo­va­će in­fra­struk­tu­ru, što bi, u okvi­ru EU, bi­lo pre­te­ško iz­vo­dlji­vo, ili ni­ka­ko, jer Uni­ja ne­ma fi­nan­sij­skih sred­sta­va.
Ri­ječ je o mo­der­ni­za­ci­ji de­se­ti­ne hi­lja­da ki­lo­me­ta­ra že­lje­znič­ke, me­tro i pun­tič­ke mre­že, hi­lja­da­ma ko­lo­me­ta­ra vo­do­vo­da i ga­so­vo­da. Eko­no­mi­ja Bri­ta­ni­ju ori­jen­ti­še na Azi­ju, od­no­sno Ki­nu, kao vo­de­ću ze­mlju, a da cio pro­ces ne bi ko­či­la pra­vi­la i po­zi­ci­je Evrop­ske uni­je, En­gle­ska i dr­ža­ve sa ostr­va su je na­kon pri­pre­mlje­nog re­fe­ren­du­ma ele­gant­no za­o­bi­šle.
Iz­ja­va Dej­vi­da Ka­me­ro­na, ka­ko će Bri­ta­ni­ja po­sta­ti naj­va­žni­ji ki­ne­ski part­ner na­kon Breg­zi­ta, do­bi­ja na zna­ča­ju. To po­tvr­đu­je i sa­da­šnja pred­sjed­ni­ca vla­de Te­re­za Mej.
Ka­me­ron ja sa ki­ne­skim zva­nič­ni­ci­ma pot­pi­sao 150 ugo­vo­ra iz obla­sti tr­go­vi­ne, ki­ber­ne­ti­ke, ki­ber­ne­tič­ke bez­bjed­no­sti, obra­zo­va­nja... Ti­me je do­veo Bri­sel u cajt­not. Na­i­me, po za­ko­nu EU, ni­jed­na čla­ni­ca ne mo­že da skla­pa ener­get­ske ugo­vo­re bez sa­gla­sno­sti Bri­se­la. U op­ti­ca­ju su i dvi­je nu­kle­ar­ke, vri­jed­ne 37 mi­li­jar­di do­la­ra, sa ki­ne­skim udje­lom od 33,5 od­sto, pri če­mu je bri­tan­ska vla­da ga­rant.
Ki­na u Bri­ta­ni­ji gra­di br­ze pru­ge, po vla­sti­toj teh­no­lo­gi­ji – nu­kle­ar­ne re­ak­to­re, sa­o­bra­ćaj­ni­ce tu­ne­le, mo­sto­ve, vo­do­vod­nu mre­žu... Od vi­so­ko­so­fi­sti­ci­ra­nih kom­pa­ni­ja, pr­va je sti­gla „hu­a­vei”, sa na­uč­no-is­tra­ži­vač­kim cen­trom i vi­so­ko­ra­zvi­je­nom teh­no­lo­gi­jom, smje­šte­nom u Ip­svi­ču. Pred­u­ze­će se pot­pu­no pri­la­go­di­lo bri­tan­skim za­ko­ni­ma, uklju­ču­ju­ći i bez­bjed­no­sni efe­kat.
Na­rav­no, ov­dje tre­ba na­po­me­nu­ti da je Bri­ta­ni­ja odav­no u sjen­ci spolj­ne po­li­ti­ke Evrop­ske uni­je, za­to od­lu­ka o pri­dru­ži­va­nju Azij­skoj ban­ci pred­sta­vlja naj­va­žni­ju de­mon­stra­ci­ju ne­za­vi­sno­sti od 1944. go­di­ne, ka­da se Džon Maj­nard Kejns spo­rio sa ame­rič­kim eko­no­mi­stom D. Vaj­tom o no­vom me­đu­na­rod­nom fi­nan­sij­skom po­ret­ku.
Da­kle, na svjet­sku sce­nu, nu­žno, stu­pa no­vi fi­nan­sij­ski po­re­dak. En­gle­zi su ga na vri­je­me shva­ti­li, bez ob­zi­ra na pro­tiv­ni­ke, ko­ji sma­tra­ju da se ve­zi­va­njem Lon­don uz Pe­king, ne sa­mo uda­ljio iz Evrop­ske uni­je, već i dis­tan­ci­rao i od Sje­di­nje­nih Dr­ža­va.
Pre­ma prog­no­za­ma svjet­skih eko­nom­skih in­sti­tu­ta, 2030, ki­ne­ska eko­no­mi­ja bi­će dva pu­ta sna­žni­ja od ame­rič­ke i če­ti­ri pu­ta od EU.
Pa­met­ni Bri­tan­ci, na­rav­no, ne že­le da ig­no­ri­šu ovu či­nje­ni­cu. Svje­do­ci smo da se ve­ći­na da­na­šnjih dr­ža­va, vi­še ili ma­nje, okre­će Ki­ni, kao što su se, ne­kad, okre­ta­li pre­ma SAD.
Zbog to­ga i na­pu­šta Evrop­sku uni­ju. Ko je sle­de­ći, zna­će­mo usko­ro, dok se cr­no­gor­ski i srp­ski po­li­ti­ča­ri utr­ku­ju da uđu u ne­što što se ru­ši, ne­sta­je. Ne­ka, do­sta su nam ja­da na­ni­je­li, do­šao je i red na njih...
Ap­surd­no je ula­zi­ti u zgra­du ko­ja se kla­ti, pi­ta­nje je vre­me­na ka­da će se stro­po­šta­ti...
V. La­za­re­vić